Istorijat

MEĐU LOVCIMA SJENICE
Pešterska zima osnažila lovce
Najveće pešterske hladnoće i velike snežne ciče, kao da su zauvek ojačale sjeničke lovce, da se u svako doba nađu na hranilištima divljači, sa velikim tovarima hrane. U svih pet sekcija: Kladnici, Gonji, Barama, Dugoj Poljani ili Gradskoj sekciji, 250 sjeničkih lovaca, uvek su sprem ni da krenu divljači u pomoć, ili pak zalutalim i zanemoglim ljudima. Hrabri su to gorštaci, uvek spremni da dobrotom stiču divljenje.

Tako, započinje priču, Nermin Hadžifejzović, zamenik predsednika Lovačkog ud ruženja “Vrhovi”  iz Sjenice, čovek koji je utkao deo svog lovačkog staža, u želji da i lovcima i divljači bude bolje. Ovo je, zaista, veliko područje od skoro sto hiljada hektara. Mada je divljači ovde dovoljno, izuzev fazana, vukovi čine veliku štetu seoskim domaćinstvima, pešterskim stočarima i mladoj divljači. Tome doprinosi i surovost ovdašnje klime. Ovo je čisto prirodno lovište, bez ikakvih zapreka, pa i nije čudo što se ovde sve više razvija lovni turizam sa gostima iz Nemačke, Austrije i Crne Gore.

Među mlađim lovcima zatičemo i Semira Gičevića, čiji je otac Mensur predsednik Udruženja. Semir je odrastao uz lovce, kao i mlađi brat Nazif. I njihov deda Zaim Vrcić (1919), legenda je sjeničkog lovstva, a i ujaci Sabahudin i Sulejman. Zato je, za sve njih lov – svetinja!

Prvi zlatni lovački orden doneo je u Sjenicu Marko Tripković (1930), čovek koji je u dva mandata bio predsednik sjeničkih lovaca, a i danas barabar sa mladima ne izostaje ni u jednoj akciji. Dok je bio direktor Elektrodistribucije, svojom nogom kročio je u 104 pešterska sela i skoro sva domaćinstva. I onda i danas, svako želi da ga pozdravi, vidi i porazgova ra. Posebno lovci. - Od 1963. godine, bavim se lovom a lovio sam i na -30, priča ponosno Šefko Salihagić. Posle ovakvih lovova čizme ne možeš skinuti. Ali, volja nadvlada sve. Zato sam danas ponosan na svog unuka Jasmina, koji ide mojim stopama. Kud ćeš veće radosti? Mada sam prešao sedamdeset godina, mene je lov održao. Ponosan i na sve naše lovce, koji su uvek prethodnica u druženju, poštovanju i uvažavanju. Takvi ćemo i ostati.

Pored mnogih mesta okupljanja i druženja u Sjenici i okolini, lovci se najradije susreću i druže u svojim prostorijama, u prelepom Lovačkom domu. Rado odlaze i svojim lovačkim prijateljima i pobratimima u Vršac, Kragujevac i Beograd. Tako se niti saradnje i prijateljstva šire, pa je lakše izdržati i velike mrazeve i zime na Pešteru.

Sveta Madžarević